Hashim Thaci
premijer Kosova
(DPA - 10/01/08; AFP, AP, Reuters, DPA, CNN, BBC - 09/01/08; British Foreign and Commonwealth Office, Wikipedia) |
Hašim Tači (39) položio je zakletvu kao premijer Kosova 9. januara 2008, gotovo dva meseca pošto je njegova Demokratska partija Kosova (DPK) pobedila na parlamentarnim izborima 17. novembra, što je bila njena prva pobeda na izborima od rata u pokrajini 1998-1999. Na mestu premijera nasledio je Agima Čekua. Tači je obećao da će brzo odvesti Kosovo u pravcu nezavisnost od Srbije o obezbediti poštovanje svih manjinskih zajednica koje žive u pokrajini.
«Spremamo se da Kosovo postane nezavisna i suverena država početkom ove godine,» rekao je Tači pošto je pokrajinski parlament od 120 mesta odobrio sa 85 glasova za i 22 protiv koalicionu vladu Tačijeve DPK i Demokratkog saveza Kosova (DSK). «Pretvorićemo svoj san i svoje pravo u stvarnost.»
Tači je rođen 24. aprila 1968. godine u Brocni, pored Drenice u srednjem delu Kosova, uporištu oružanog otpora Albanaca srpskim vlastima.
Studirao je istoriju na prištinskom univerzitetu i bio je studentski aktivista u periodu između 1989. i 1991. godine, kada su kosovski Albanci demonstrirali protiv odluke režima bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića da ukine autonomiju pokrajine. Kao vatreni pristalica otcepljenja Kosova od Srbije, Tači je uskoro otišao u ilegalu i pridružio se Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK), koja je osnovana 1993. godine. Sredinom devedesetih godina emigrirao je u Švajcarsku, gde je upisao postdiplomatske studije i pridružio se albanskoj političkoj mreži.
Tokom 1996. i 1997. godine, OVK je izvela seriju napada na srpske lidere, policiju i saradnike Srba među Albancima. Početkom 1998, Miloševićev režim počeo je veliku akciju protiv pobunjenika, koja je na kraju prerasla u pravi rat. Poznat po svom ratnom nadimku "Zmija", Tači je postao politički vođa OVK.
Bio je jedan od predstavnika OVK u okviru delegacije kosovskih Albanaca na međunarodnim pregovirma u francuskom gradiću Rambujeu tokom februara i marta 1999. godine. Tači je uspeo da istisne Ibrahima Rugovu, pokojnog legendarnog vođu Albanaca i zagovornika mirnog otpora Srbiji i postao vođa albanskog pregovaračkog tima i priznati političar. Pošto su srpski predstavnici odbacili predloženi sporazum koji su Albanci potpisali, pregovori su propali 19. marta 1999.
Pet dana kasnije, NATO je pokrenuo vazdušne napade, koji su prekinuti 10. juna, pošto je Beograd prihvatio politički dogovor, koji je predviđao i kraj nasilja i brzo povlačenje srpske vojske, policije i paravojnih snaga. Istog dana je usvojena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, kojom je Kosovo stavljeno pod upravu UNMIK-a i podržano raspoređivanje mirovnih snaga predvođenih NATO paktom (KFOR).
Po završetku sukoba i raspuštanju OVK, Tači je osnovao Narodnu demokratsku partiju Kosova. Stranka je održala svoju prvu konvenciju u maju 2000. godine, izabravši bivšeg vođu pobunjenika za predsednika stranke i skrativši svoje ime na «Demokratska partija Kosova» (DPK).
Na parlamentarnim izborima 2001, Tačijeva partija osvojila je drugo mesto sa 26 mesta, posle ubedljivog Rugovinog DSK. Ušla je u vladu DSK, u kome je mesto premijera dobio Bajram Redžepi iz DPK. Iako su izbori 2004. omogući Tačijevoj partiji da poveća broj svojih mesta u parlamentu na 30, stranka je ponovo bila druga iza DSK i odlučila da se ne pridruži novoj vladi, već da ostane u opoziciji.
Kada je imenovan za petog premijera Kosova 9. januara 2008, Tači je rekao da proglašenje nezavisnosti sledi za samo „nekoliko nedelja”, ali da nezavisnost neće biti proglašena bez odobrenja Sjedinjenih Država i najvažnijih zemalja EU.
Obećavši da će biti «premijer svih građana Kosova,» Tači je u jednog trenutku sa svog maternjeg albanskog prešao na srpski jezik i obećao kosovskim Srbima, koji se protive nezavisnosti, da će njegova vlada «posebno voditi računa o manjinskim pravima.»
«Uradićemo sve da stvorimo klimu tolerancije u odnosima sa manjinama, posebno sa srpskom zajednicom,» rekao je premijer.
Tači je oženjen i ima sina.
