Georgi Parvanov

predsednik Republike Bugarske

(UPI, Mediapool. bg - 19/11/01; Reuters, BTA - 18/11/01; Vebsajt bugarske Socijalističke partije)

Georgi Parvanov izabran za predsednika Republike Bugarske 18 novembra 2001 godine. Vođa Socijalističke partije postao je prvi bivši komunista koji je pobedio na predsedničkim izborima od pada komunizma u Bugarskoj početkom devedesetih. Moto njegove predizborne kampanje bio je "Ja sam na vašoj strani", a u centru pažnje bila su socijalna pitanja. Podrška Parvanovljevoj kandidaturi bila je skoro duplo veća od podrške koju je njegova partija dobila na parlamentarnim izborima pet meseci ranije.

Rođen 18 juna 1957, Parvanov se pridružio Bugarskoj komunističkoj partiji (BKP) 1981 godine. BKP je 1989 smenila svog predsednika Todora Živkova i otprilike godinu dana kasnije promenila naziv u Bugarska socijalistička partija (BSP). Parvanov, koji je prvi put izabran na neku partijsku funkciju 1991 godine, stalno je napredovao na lestvici partijske hijerarhije da bi na kraju bio izabran za predsednika BSP-a u decembru 1996. Na toj funkciji je nasledio Žana Videnova, čija je diskreditovana vlada smenjena posle jednomesečnih uličnih protesta. Manje od dva meseca kasnije, oglušivši se o odluku partije, Parvanov i mandatar iz redova BSP-a Nikolaj Dobrev vratili su mandate. Tako je formirana nova vlada da bi se sprečila dalja eskalacija krize.

Taj potez okončao je krizu i poslao BSP u opoziciju. Međutim, Parvanov je zaradio poštovanje naroda i reputaciju uravnoteženog političara, koja je od njega napravila jednog od najpriznatijih predstavnika bugarske političke klase. Kao reformista, Parvanov je svoje napore koncentrisao na pretvaranje BSP-a u socijaldemokratsku partiju evropskog stila.

Za vreme bombardovanja Jugoslavije 1999 godine, Parvanov i njegova parlamentarna grupa glasali su protiv rezolucije koja je dozvoljavala pristup NATO-a bugarskom vazdušnom prostoru. Godinu dana kasnije, socijalistički vođa izjavio je da njegova partija podržava spoljnopolitički cilj Bugarske da se pridruži Evropskoj Uniji i NATO-u.

Posle pobede na izborima, Parvanov je potvrdio da će raditi na ostvarenju tih ciljeva. Njegovo ubeđenje je da bi Bugarska takođe trebalo da oživi odnose sa tradicionalnim partnerima iz prošlosti, poput Rusije, Ukraine i drugih zemalja. Obećavajući da će tesno sarađivati sa svakom legitimnom vladom, Parvanov je naglasio da će biti predsednik svih Bugara. On je takođe podvukao da država mora imati snažniju ulogu i da bi poverenje javnosti u državu trebalo da se poveća. Položaj predsednika Bugarske, uglavnom ceremonijalne prirode, ima ograničene moći, ali je važn za glatko funkcionisanje svih institucija kao i za međunarodni imidž zemlje.

Istoričar po profesiji, Parvanov je takođe autor brojnih članaka i eseja. Posle diplomiranja na sofijskom univerzitetu 1981 godine, radio je kao istraživač do 1991.

Oženjen je Zorkom Parvanovom, koja je istraživač Bugarske akademije nauka. Parvanovi imaju dva sina.