Marti Ahtisari

Specijalni izasalnik UN-a za Kosovo

(UN, UNOSEK, Zvanična internet strana predsednika Finske)

[Geti Imidžis]

Bivši finski predsednik Marti Ahtisari imenovan je 14. novembra 2005. godine za specijalnog izaslanika UN za politički proces određivanja budućeg statusa Kosova.

Ahtisari je rođen 23. juna 1937. godine u Vipuri u Finskoj. Diplomirao je na Univerzitetu Oulu u Finskoj 1959. godine. Trideset godina kasnije dodeljena mu je počasna titula doktora.

Ahtisari je u Ministarstvo inostranih poslova Finske došao 1965. godine, radeći narednih sedam godina na različitim pozicijama u birou ministarstva za tehničku saradnju, uključujući funkciju pomoćnika direktora od 1971. do 1972. godine. Potom je u ministarstvu imenovan za zamenika direktora Odeljenja za saradnju u međunarodnom razvoju i na tom mestu je bio do 1973. godine. U međuvremenu, takođe je bio član vladinog savetodavnog tela za pitanja trgovine i industrijalizacije zemalja u razvoju.

Od 1973. do 1976. godine Ahtisari je bio ambasador Finske u Tanzaniji. U poslednjoj godini svog trogodišnjeg mandata takođe je bio akreditovani ambasador za Zambiju, Somaliju i Mozambik, a bio je i član Senata Instituta UN za Namibiju. Ahtisari je 1977. godine imenovan za komesara UN za Namibiju. Na toj funkciji je ostao do 1981. godine, takođe radeći kao specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a za tu zemlju.

Od 1984. do 1986. godine Ahtisari je bio državni podsekretar u Ministarstvu inostranih poslova Finske, gde je nadgledao saradnju u međunarodnom razvoju. Bio je i guverner Finske u Afričkoj razvojnoj banci, Azijskoj razvojnoj banci i Inter-američkoj razvojnoj banci, kao i u Međunarodnom fondu za poljoprivredni razvoj. U istom periodu nalazio se na čelu Borda direktora Finskog fonda industijalizacije za zemlje u razvoju.

Od 1. januara 1987. do 30. juna 1991. godine Ahtisari je bio podsekretar UN za administraciju i upravljanje. U međuvremenu, između 1989. i 1990. godine, ponovo je bio specijalni izaslanik generalnog sekretara UN-a za Namibiju i vodio operaciju UN-a (UNTAG) u toj zemlji. U Ministarstvo inostranih poslova Finske vratio se u julu 1991. godine kao državni sekretar.

Od početka septembra 1992. do sredine aprila 1993. godine Ahtisari je bio predsedavajući radne grupe za Bosnu i Hercegovinu u okviru Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji. Od početka jula 1993. godine četiri meseca je bio specijalni savetnik Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji i specijalni predstavnik generalnog seketara UN-a za bivšu Jugoslaviju.

Ahtisari je u februaru 1994. godine pobedio na predsedničkim izoborima u Finskoj kao kandidat Socijaldemokratske partije te zemlje. Funkciju predsednika Finske obavljao je od 1. marta 1994. do 1. marta 2000. godine.

Po odlasku sa te funkcije, Ahtisari je osnovao nevladinu organizaciju Inicijativa kriznog menadžmenta i predsedavajući je njenog upravnog odbora. U godinama posle odlaska sa dužnosti predsednika Finske takođe je bio kopredsedavajući Instituta IstVest sa sedištem u Njujorku (do septembra 2005), član zajedničke savetodavne grupe Instituta otvorenog društva i Soros fondacije, predsedavajući Fondacije za decu i omladinu Balkana i Saveta Globalne akcije Međunarodne omladinske fondacije. Do 2003. godine je bio i član Borda direktora Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu pomoć (IDEA), a do 2004. godine predsedavajući Međunarodne krizne grupe sa sedištem u Briselu.

Ahtisari je 2005. godine vodio mirovne pregovore između pokreta Slobodni Aceh i vlade Indonezije. Sporazumom postignutim u avgustu iste godine okončan je 30-godišnji oružani sukob u indonzijskoj pokrajini Aceh.

Tri meseca kasnije, Ahtisari je imenovan za specijalnog predstavnika UN za proces određivanja statusa Kosova.

Posle višenedeljne šatl diplomatije, u Beču su 20. februara 2006. godine počeli direktni razgovori zvaničnika Srbije i kosovskih Albanaca. Pregovori nisu uspeli da donesu sporazum, jer su dve strane ostale "dijametralno suprotstavljene" u svojim pozicijima. Ahtisari je 26. marta 2007. godine predstavio Savetu bezebednosti UN-a svoj predlog rešenja kojim je predviđeno dodeljivanje Kosovu međunarodno nadzirane nezavisnosti.

Većinska zajednica kosovskih Albanaca prihvatila je plan, ali ga je Srbija odmah odbacila, pozivajući na dodatne pregovore. Podržavajući poziciju Beograda, Rusija je blokirala odluku Saveta bezbednosti o podršci Ahtisarijevom predlogu rešenja, nakon čega je uspostavljena trojka EU-Sjedinjene Države-Rusija sa zadatkom da vodi nove razgovore između Beograda i Prištine. Pregovori su završeni 10. decembra 2007. godine, ponovo bez sporazuma.

Kosovo je na kraju 17. februara 2008. godine usvojilo unilateralnu deklaraciju o nezavisnosti, obećavajući implementaciju Ahtisarijevog plana.

Pored svog maternjeg, finskog jezika, Ahtisari takođe govori švedski, francuski, engleski i nemački jezik.

Oženjen je i ima sina.