Tužilaštvo MKSJ uložilo žalbu na oslobađajuću presudu Haradinaju

02/05/2008

Žaleći se na delove oslobađajuće presude izrečene trojici bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, uključujući bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, tužioci Haškog tribunala pozvali su u petak na ponovno suđenje po šest optužbi za ratne zločine.

(AP, DPA, B92 - 02/05/08; AP, AFP, VOA, B92, Balkan Insajt - 01/05/08; Rojters, BBC, SENSE, MKSJ - 03/04/08)

Bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj ulazi u sudnicu da čuje presudu, u Haškom tribunalu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji 3. aprila. [Geti Imidžis]

Tužioci Haškog suda žalili su se u petak (2. maja) na delove oslobađajuće presude izrečene bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju i drugoj dvojici bivših članova Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Mesec dana posle suđenja oni su pozvali sudije Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) da ponovo otvore postupak na osnovu šest od 37 tačaka optužnice za ratne zločine sa kojima su se optuženi suočili. Tužioci koji su tražili 25-godišnje zatvorske kazne za svakog optuženog -- Haradinaja, Idriza Baljaja i Lahija Brahimaja -- naveli su zastrašivanje svedoka kao faktor na suđenju.

"U narednih 75 dana uslediće širi dokument; u njemu će biti detaljno izloženi svi argumenti koje će tužilaštvo koristiti", izjavila je Olga Kavran, portparolka glavnog tužioca tribunala za ratne zločine Serža Bramerca, javlja beogradski B92.

Tročlano sudsko veće je 3. aprila oslobodilo Haradinaja i Baljaja svih optužbi, dok je Brahimaju izrečena šestogodišnja zatvorska kazna zbog mučenja i okrutnosti.

Tužioci su teretili tu trojicu za učešće u zajedničkom kriminalnom poduhvatu u periodu između maja i septembra 1998. godine, sa ciljem da se osigura potpuna kontrola OVK nad operativnom zonom Dukađin. Oni su takođe ustvrdili da su Haradinaj i njegovi saradnici, da bi ostvarili taj cilj, počinili niz ratnih zločina, uključujući ubistva, nezakonito iseljenje, mučenje i silovanje lokalnih srpskih i romskih civila, kao i kosovskih Albanaca osumnjičenih za saradnju sa srpskim snagama.

Haradinaj, komandant svih snaga OVK u oblasti Dukađina u to vreme, bio je predsednik kosovske vlade u martu 2005. godine kada je MKSJ otpečatio optužnicu protiv njega. On je odmah podneo ostavku i dobrovoljno se predao Hagu.

Na kraju suđenja prošlog meseca, predsedavajući sudija Alfons Ori izjavio je da je tokom celokupnog procesa dolazilo do uznemiravanja svedoka. Neki svedoci su odbili da svedoče. Od 81 osobe koja je dala dokaze, 34 su imale status zaštićenog svedoka.

Dokazi koje je predstavilo tužilaštvo "nisu uvek omogućavali veću da zaključi da li je zločin počinjen ili da li je OVK bila umešana kao što se tvrdilo", rekle su sudije.

Presuda je naišla na oštre kritike Beograda, a premijer Vojislav Koštunica opisao ju je kao "ismejavanje pravde".

Kada je Bramerc posetio Beograd nakon što je nasledio Karlu del Ponte, predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je nadu da će se tužilaštvo Haškog suda žaliti na presudu.

"Moja kancelarija trenutno proučava presudu na 300 strana kako bi procenila moguće osnove za podnošenje žalbe", izjavio je taj belgijski advokat.

Tužioci Haškog suda, ukazao je Brammerc, izrazili su nezadovoljstvo odlukom sudija. Oni nisu mogli da predstave sve svoje dokaze, s obzirom da je nekoliko svedoka odbilo da se pojavi na sudu. Kavran je u petak izjavila da žalbeni postupak nema rokove, ali bi proces donošenja odluke "mogao da traje mesecima ili preko godinu dana".