Premijer BiH podneo ostavku

02/11/2007

Politička kriza u Bosni i Hercegovini produbila se u četvrtak posle odluke Nikole Špirića da podnese ostavku na mesto predsednika Veća ministara zemlje.

(AP, FT, Indipendent, Blic - 02/11/07; AP, Rojters, AFP, DPA, BBC, UPI, AKI, Fena, Beta, B92, BIRN, Kancelarija visokog predstavnika - 01/11/07)

Premijer Bosne i Hercegovine Nikola Špirić obraća se novinarima saopštavajući svoju odluku u četvrtak (1. novembar) u Sarajevu. [Geti Imidžis]

Premijer Bosne i Hercegovine (BiH) Nikola Špirić podneo je ostavku u četvrtak (1. novembar), u znak protesta zbog međunarodno odobrenih mera usmerenih na unapređivanje funkcionalnosti državnih institucija, uključujući njegovu vladu.

"Podneo sam ostavku bosanskom predsedništvu", izjavio je novinarima Špirić, član Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) premijera Republike Srpske (RS) Milorada Dodika.

On je podneo ostavku dan nakon što je Upravni odbor Saveta za implementaciju mira (PIC) izrazio podršku reformama koje je prošlog meseca predložio visoki predstavnik Miroslav Lajčak, u pokušaju da pojednostavi proces donošenja odluka u centralnoj vladi BiH i parlamentu.

Plan koji je slovački diplomata najavio 19. oktobra poziva na promene pravila kvoruma u te dve institucije, čime se ministrima i zakonodavcima otežava blokiranje usvajanja odluka i zakona tako što jednostavno bojkotuju sednice.

Političari bosanskih Srba koji su često pribegavali toj taktici, ljutito su reagovali na Lajčakov potez. Tvrdeći da su predložene reforme protivustavne i u suprotnosti sa Dejtonskim mirovnim sporazumom kojim je okončan sukob u BiH 1992-1995, oni su zapretili da će otići sa svojih funkcija u institucijama na državnom nivou.

Lajčak je upozorio da će, ukoliko mere ne budu sprovedene do 1. decembra, iskoristiti svoja ovlašćenja kao najvišeg međunarodnog administratora u BiH da ih nametne.

Velike sile koje su članice Upravnog odbora PIC i nadziru posleratni oporavak BiH, saopštile su u sredu da su odluke visokog predstavnika "u potpunosti u skladu sa njegovim mandatom i ustavom BiH" i pozvale na njihovu brzu implementaciju.

"Jedini cilj ovih mera je da se pojednostavi proces donošenja odluka u savetu ministara i u parlamentu, jer su one neophodne za ubrzavanje reformskog procesa", ukazali su međunarodni zvaničnici u deklaraciji objavljenoj na kraju njihovog dvodnevnog sastanka u Sarajevu.

Saopštavajući mere prošlog meseca, Lajčak je istakao da su u poslednjih 12 meseci usvojena samo tri reformska zakona. Od tih zakona jedan je bio vezan za integraciju u EU.

Očigledno razljućen podrškom međunarodne zajednice visokom predstavniku, Špirić je ustvrdio da je Lajčakovo mešanje učinilo njegov posao nemogućim.

"Dvanaest godina posle Dejtona, Bosna i Hercegovina na žalost nije suverena država", rekao je on novinarima. "Dvanaest godina posle Dejtona stranci imaju isključivo pravo nad ovom zemljom i verujem da to nije dobro za ovu zemlju i njene građane".

Špirićeva ostavka znači da je vlada BiH sada u tehničkom mandatu, rekao je Lajčak u četvrtak, objašnjavajući da kabinet ostaje odgovoran za nastavak funkcionisanja administracije.

"Odluka Nikole Špirića da podnese ostavku je njegovo pravo i njegov izbor, ali to nije odgovoran postupak", rekao je on. "To neće smiriti trenutnu političku situaciju, ali ja očekujem da Veće ministara u potpunosti obavlja svoj tehnički mandat".

Sadašnja politička kriza je najgora sa kojom se zemlja suočila od okončanja sukoba 1992-1995.

Srpski premijer Vojislav Koštunica u četvrtak je izrazio svoje mišljenje, pozivajući Lajčaka da podnese ostavku. "Lajčak je odgovoran za krizu u Bosni", izjavio je srpski lider državnoj novinskoj agenciji Tanjug. "Bilo bi prirodno da on podnese ostavku, umesto da dalje podstiče krizu".

Koštunica je prošle nedelje ponudio bosanskim Srbima punu podršku svoje zemlje u njihovoj kampanji protiv "otvorene pretnje" njihovim interesima. Tvrdeći da su Lajčakove mere usmerene na ukidanje Republike Srpske, on je takođe ukazao da je ta politika deo antisrpske zavere, sa ciljem da se dodeli nezavisnost Kosovu.

Reagujući na to, pet zapadnih ambasadora u Beogradu uložilo je zvanične proteste srpskom ministarstvu inostranih poslova zbog stava zemlje oko političke krize u Bosni, upozoravajući takođe protiv pokušaja da se proces određivanja statusa Kosova poveže sa budućnošću BiH.