Turska traži izlaz iz krize sa feredžama

16/06/2008

Posle svoje izborne pobede prošle godine, premijer Redžep Tajip Erdogan obećao je da će postati "premijer cele Turske". Ipak, protivnici optužuju da vodi proislamsku politiku, umesto da sprovodi liberalne reforme, koje imaju široku podršku u zemlji. U trenutku kada ta kontroverza preti da zaokupi tursku politiku, čuju se pozivi na novi konsenzus.

Ajhan Simsek za Southeast European Times -- 13/06/08

Turskom premijeru Redžepu Tajipu Erdoganu mogli bi da zabrane da se bavi politikom. [Getty Images]

Turska je zapala u duboku političku krizu, posle presude Ustavnog suda početkom meseca protiv izmena koje je predložila islamistička vladajuća stranka Partija pravde i razvoja (AKP), da se na univerzitetima dozvoli nošenje feredža.

Ta presuda je snažan udarac za premijera Redžepa Tajipa Erdogana i verovatnoće povećati izglede da sud takođe zabrani Erdoganovu stranku, zbog podrivanja sekularnog karaktera države.

Glavni tužilac Turske zatražio je od Ustavnog suda da zabrani AKP i isključi 71 člana te stranke iz politike na pet godina. U svojoj optužnici, on je opisao predlog da se dozvole feredže kao jedan od glavnih elemenata koji pokazuju da AKP ima "prikriveni islamistički program". Odluka suda očekuje se u julu.

Zahtev da se uvede pravo na nošenje feredža na univerzitetima već decenijama je kontroverzno pitanje u Turskoj. I dok neke Muslimanke tumače Koran tako da ih ne obavezuje da pokrivaju kosu, druge koriste razne vrste feredža. Najstrožija verzija, koja prekriva celu kosu, u Turskoj se smatra kao simbol političkog Islama.

Generalno gledano, žene u Turskoj slobodno odlučuju o tome da li će nositi feredže ili ne. Ipak, feredže su zabranjene za državne službenice, ali i za studentkinje. Zagovornici ukidanja zabrane tvrde da se radi o ugrožavanju slobode izražavanja, dok njihovi protivnici smatraju da se tu radi o političkom Islamu.

Debata je prošle nedelje dospela u veoma osetljivu fazu. Na televizijskim vestima, jedna mlada žena sa feredžom rekla je da se njene prijateljica i ona "dive Homeiniju", vođi iranske islamističke revolucije i da veruje da je Mustafa Kemal Ataturk, osnivač sekularne Turske republike, "izdao islamsku naciju".

Žena stoji ispod reda turskih zastava tokom protesta u Istanbulu protiv odluke Ustavnog suda da poništi zakon koji dozvoljava ženama da nose islamske feredže na univerzitetima. Odluka doneta 5. juna smatra se najavom presude u tužbi protiv vladajuće Partije pravde i razvoja. [Getty Images]

Ergun Ozbudun, ugledni liberalni profesor koji je prethodno predvodio pripreme za donošenje novog, građanskog ustava, kritikovao je najnoviju odluku Ustavnog suda protiv feredža, rekavši da su sudije prekoračile svoja ovlašćenja. "Takođe, Sud previše rigidno i neliberalno tumači sekularizam, što danas nije slučaju ni u jednoj zapadnoj demokratiji, čak ni u Francuskoj, koja je po pitanju sekularizma veoma striktna," izjavo je on na televiziji Kanal D.

Prema rečima Ozbuduna, onih koji zaista žele da Turska bude islamistička država ima ispod 10 odsto, tako da nisu preterano opasni. U nedavnoj anketi utvrđeno je da većina Turaka poštuje odvojenost države i religije, dok 76 odsto želi da na univerzitetima feredže budu dozvoljene.

Međutim, ne slažu se svi turski intelektualci sa Ozbudunom. Gulsum Belgehan, političarka iz Republikanske narodne partije (CHP) i uvažena bivša članica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, upozorava da su, pod vlašću AKP, turske žene u opasnosti da izgube svoja prava.

"Političke islamističke grupe ulažu sistematske napore da islamizuju zemlju i danas vidimo da su čak, u nekim delovima zemlje, devojčice u osnovnim školama primorane da nose feredže," kaže ona.

Kritikujući, kako je rekla, "retoriku slobode" AKP, Bilgehan je rekla da je sve više žena isključena iz javnog domena i da se tim ženama dodeljuje tradicionalna uloga majke domaćice. Prema statistikama, učešće žena u radnoj snazi opalo je sa 34 odsto 1990. na samo 22 odsto krajem 1997. godine.

Samo 25 od ukupno 340 poslanika AKP su žene, a u Erdoganovom kabinetu je samo jedna žena ministar.

Ugledni turski pisac Soner Jalcin bavio se porodicama vođa AKP u svojoj popularnoj, nedavnoj objavljenoj knjizi "Koga vi lažete?". Jalcin je zaključio da je većina žena u tim porodicama odlučila da nosi feredžu posle udaje i da su, iako ih većina ima fakultetsko obrazovanje, odlučile da se ne zapošljavaju posle braka i ostanu kod kuće.

Prema Jalcinovim rečima, žene ostaju van javne sfere zbog tradicionalnog konzervativizma među političkim islamistima.

I dok su turski intelektualci i političari podeljeni oko zabrane feredža, postoji gotovo opšti konsenzus da se Erdogan nespretno bavio tim pitanjem posle svoje odlučujuće izborne pobede prošlog jula.

Na hiljade Turaka u poseti mauzoleju Mustafe Kemala Ataturka u februaru, na protestu zbog ukidanja zabrane na nošenje islamskih feredža na univerzitetima. [Getty Images]

AKP je osvojila 46.6 odsto glasova, dobivši podršku poslovnih krugova, ali i liberala koji su želeli stabilnost i nastavak ekonomskih i političkih reformi radi ulaska u EU.

U svom pobedničkom govoru u julu 2007, Erdogan je rekao da je njegova stranka predana turskom demokratskom, sekularnom i socijalnom sistemu, kao i pravnoj državi. Obratio se i onima koji su glasali za sekularnu opoziciju rečima: "Razumem vaše prioritete; i vaši glasovi su nam dragoceni. Vi ste bogatstvo našeg demokratskog života."

Prema rečima Cunejta Ulsevera, uglednom kolumniste koji je nekada smatrao da AKP ima potencijal da transformiše Tursku u liberalnu demokratiju, premijer nije ispunio svoje obećanje.

Umesto da bude "premijer cele Turske" i krene u demokratske liberalne reforme, Erdogan je uglavnom sprovodio promene u korist tvrdog islamističkog jezgra svog biračkog tela, kaže Ulsever.

U ovom trenutku, turski političari i intelektualci razgovoraju o mogućem rešenju krize, koja je već počela da ugrožava ekonomiju zemlje i njen kredibilitet kao kandidata za članstvo u EU.

Najpopularniji kolumnista u Turskoj, glavni urednik mejnstrim dnevnika Hurriyet pozvao je oba tabora da rade za dobrobit zemlje.

"Trebalo bi da zaboravimo sve i otvorimo novi list za novi društveni konsenzus," napisao je Ertugrul Ozkok u svojoj kolumni u četvrtak. "Potrebno je da izbegnemo dalje kontroverze i udružimo se oko zajedničkih ciljeva, počev od članstva u EU," rekao je on.

Ozkok je predložio nove, sveobuhvatne razgovore o pitanju feredža, kao i da se zabrana njihovog nošenja ukine, pod uslovom da se sekularistima daju nove garancije, poput zabrane islamističkih simbola u osnovnim i srednjim školama, kao i za državne službenike.

"Novi društveni ugovor je moguć za demokratsku i sekularnu Tursku," rekao je on. "Ali je prvo potrebno da uspostavimo međusobno poverenje."