Američki izveštaj poziva evropske saveznike na akciju protiv PKK

26/05/2008

Sjedinjene Države pozvale su evropske saveznike da podrže borbu Turske protiv terorističke Radničke partije Kurdistana (PKK) i kritikovale neke zemlje zbog dozvoljavanja toj organizaciji da upravlja velikom mrežom za iznudu i prikupljanje sredstava, kao i propagandu.

Ajhan Simsek za Southeast European Times -- 26/05/08 Fotografije: Američki Stejt department

PKK i dalje koristi severni Irak kao uporište za terorističke napade na mete u Turskoj.

U nedavno objavljenom Izveštaju o terorizmu po zemljama američkog Stejt departmenta za 2007. godinu kaže se da je većina evropskih zemalja poboljšala svoje sposobnosti za borbu protiv terorizma, ali da su neke mreže za podršku teroristima, zbog raznih nedostataka, i dalje prisutne u Evropi, što predstavlja razlog za zabrinutost.

"Napori u borbi protiv terorističke pretnje u Evropi ponekad su bili usporeni zbog pravne zaštite, što je otežalo preduzimanje čvrstih pravosudnih akcija protiv osumnjičenih terorista. Tu su bili i zakoni o azilu sa određenim "rupama", nedostatak adekvatnih zakona ili standarda za dokaze koji su ograničavali korišćenje poverljivih informacija za držanje u pritvoru osumnjičenih terorista."

Turska je dugo kritikovala nekoliko svojih NATO saveznika zbog toga što se ne bore protiv aktivnosti PKK i krivila ih za omogućavanje članovima PKK da finansiraju udruženja, pa čak i televizijske kanale na njihovoj teritoriji. Amerikanci, kao i veći deo međunarodne zajednice, smatraju PKK, poznatu i pod imenom Kongra-Gel, terorističkom organizacijom.

U nasilju kurdske separatističke organizacije od 1984. godine stradalo je više od 37.000 ljudi. PKK i dalje koristi severni Irak kao uporište za terorističke napade na mete u Turskoj. Jedan od najvećih izvora finansija i propagande PKK nalazi se u Evropi, među Kurdima u dijaspori; poznato je da ta grupa ima strukturu "hobotnice", sa nelegalnim aktivnostima poput prikupljanja novca, trgovine drogom i krijumčarenja ljudi.

Prošle godine, američki predsednik Džordž Buš obećao je da će pružiti Turskoj "upotrebljive obaveštajne podatke u realnom vremenu" za borbu protiv aktivnosti PKK u severnom Iraku; Buš je takođe pozvao evropske saveznike da preseku logističke i propagandne baze te terorističke organizacije.

U nedavno objavljenom Izveštaju o terorizmu po zemljama američkog Stejt departmenta za 2007. godinu kaže se, međutim, da je samo nekoliko evropskih saveznika preduzelo odlučnije korake protiv PKK, dok su neke zemlje čak oslobodile pritvorene pripadnike PKK.

"Nemačka je najaktivnija zemlja u Evropi u akcijama protiv militantne kurdske separatističke grupe Kongra Gel/Radnička partija Kurdistana (KGK/PKK), koja prikuplja novac, često putem nelegalnih aktivnosti, za finansiranje nasilja u Turskoj, ali su problemi u koordinaciji preko evropskih granica omeli neka uspešna hapšenja," stoji u izveštaju.

Austrija, Belgija i Danska na meti kritike

U izveštaju se kritikuje članica NATO Austrija zbog nedovoljne koordinacije svojih policijskih aktivnosti sa drugim državama koje se bore protiv PKK. Prošlog jula, Austrija je prvo pritvorila, a zatim ubrzo i oslobodila operativca KGK/PKK Rizu Altuna i omogućila mu da se ukrca na avion za severni Irak, uprkos činjenici što je imao lažne isprave i što je protiv njega u Francuskoj podneta krivična prijava, a Turska uputila zahtev za izručenje. U novembru, Austrija takođe nije uhapsila Remzija Kartala, još jednog lidera KGK/PKK, za koga se znalo da putuje u Austriju i koga traži Interpol.

Još jedna evropska zemlja koja se našla na udaru kritike zbog neodlučnog delovanja protiv KGK/PKK je Belgija.

"Dobro je poznato da KGK/PKK ovde deluje, sa studijima za TV produkciju u Briselu. KGK/PKK nastavlja da koristi Belgiju kao uporište za prikupljanje nelegalnih finansijskih sredstava za nasilje u Turskoj i svoje kampove u severnom Iraku," stoji u izveštaju Stejt departmenta.

Ključna saveznica u okviru NATO, Danska, pohvaljena je zbog bliske saradnje sa SAD i UN protiv terorističkih pretnji širom sveta, ali je u izveštaju naglašeno da televizija povezana sa PKK, Roj-TV, i dalje funkcioniše u toj zemlji.

Dalje se navodi da organizacije bliske PKK takođe delaju u Italiji, gde se veruje da imaju veze sa dobrotvornim organizacijama koje imaju svoje ogranke u toj zemlji.

Na stotine ljudi demonstrira ulicama Istanbula.

Aktivnosti PKK u Evropi i dalje su jedan od glavnih faktora koje povećavaju osećaj otuđenja od Zapada u Turskoj. Studija transatlantskih trendova za 2007. godinu Nemačkog Maršalovog fonda (German Marshall Fund - GMF) otkrila je da je podrška u Turskoj za članstvo u EU opala za 14 odsto - sa 54 odsto na 40 odsto - što pokazuje da skepsa prema EU raste.

Vladajuća stranka u Turskoj, Partija pravde i razvoja (AKP) obećala je političko i društveno-ekonomsko otvaranje prema Kurdima, ali nastavak nasilja PKK stvorio je rastuće ogorčenje javnosti, što ograničava dalje mere. Turska vojska nastavlja sa vazdušnim napadima na baze PKK u severnom Iraku, a turske trupe izvele su u februaru ograničene kopnene upade preko severne granice Iraka. U izveštaju Stejt departmenta izražava se nada da će bliska saradnja Turske, Iraka i kurdske regionalne vlade u severnom Iraku biti efikasna u otklanjanju PKK pretnje.

U izveštaju se ukazuje da je kurdska uprava u Iraku preduzela nove konkretne akcije protiv aktivnosti PKK u regionu, uključujući i "zatvaranje puteva za snabdevanje postavljanjem dodatnih kontrolnih punktova, jačanjem provera potencijalnih članova KGK/PKK na aerodromima i zatvaranjem firmi koje su povezane sa KGK/PKK".

Islamistički terorizam preti Turskoj

U američkom izveštaju ukazano je i na činjenicu da je, pored separatista, Turskoj jedna od najvećih bezbednosnih pretnji i dalje islamistički terorizam. Turska nacionalna policija (TNP) i Nacionalna obaveštajna organizacija (MIT) su u agresivnoj protivterorističkoj kampanji uhapsile brojne osumnjičene teroriste u više akcija prošle godine. U januaru, 47 osumnjičenih terorista, povezanih sa Al-Kaidom, uhapšeno je u više gradova. U martu je 48 osumnjičenih islamskih terorista uhapšeno u Koniji, a u junu je u koordiniranoj akciji u Bursi uhapšeno 23 lica. U novembru, na zahtev Nemačke, vlasti su uhapsile nemačkog državljanina turskog porekla u Koniji, navodno umešanog u neuspelu terorističku zaveru.

U tim akcijama, grupe su raskrinkane pre nego što su imale priliku da izvedu terorističke akcije, ali posle hapšenja nije uvek došlo do podizanja optužnice.

Prema navodima iz izveštaja, definicija terorizma u turskim zakonima ometa tu zemlju da zabrani grupe koje napadaju "generalno civile".

Po turskom zakonu, "terorističke" aktivnosti sastoje se prvenstveno od krivičnih dela predviđenih Krivičnim zakonikom, počinjenih u kontekstu aktivnosti terorističkih grupa, koje udaraju na strukturu države i menjaju ili uništavaju principe države, sa ciljem stvaranja panike i terora i društvu. Zakoni definišu terorizam kao napade na turske građane i tursku državu.

Još jedna zabrinutost izražena u američkom izveštaju tiče se relativno slabih mera protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Novi zakon uveden je 2006. godine kojim je MASAK-u, turskom odboru za istraživanje finansijskih krivičnih dela, data isključiva odgovornost za istraživanje pranja novca i finansiranja terorizma.

U svom februarskom izveštaju, Radna grupa za finansijske akcije (Financial Action Task Force - FATF) procenjivala je turske standarde za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. U tom izveštaju se kaže da je "broj osuđujućih presuda zbog pranja novca relativno nizak; mere konfiskacije još nisu dale značajne rezultate; a broj izveštaja o sumnjivim transakcijama takođe je relativno nizak".

Turska je nastavila da šalje spiskove lica proglašenih za teroriste od strane UN svim obaveštajnim agencijama i agencijama za sprovođenje zakona, kao i finansijskim institucijama. Taj zakonski mehanizam za sprovođenje sankcija prema zakonu UNSCR 1267 osporio je pred turskim sudom Jasin al-Kadi, koga su UN označile kao finansijera terorizma. Niži sud poništio je presudu, ali je žalbeni sud podržao ovlašćenje saveta da zamrzne sredstva. U međuvremenu, al-Kadijeva imovina ostaje zamrznuta.

Turska podrška operacijama SAD

Izveštaj o terorizmu po zemljama po 2007. pohvalio je podršku Turske protivterorističkim operacijama u Avganistanu i Iraku. "Turska je pružila značajnu logističku podršku operacijama Koalicije u Avganistanu i Iraku i dozvolila korišćenje vazdušne baze Inčirlik za dopunjavanje goriva", piše u izveštaju. "Uspostavljanje te baze omogućava da šest aviona tipa C-17 prevoze robu u količini za koju je bilo potrebno devet do deset aviona koji bi bili premešteni iz Nemačke, što donosi Sjedinjenim Državama uštedu od gotovo 160 miliona dolara godišnje."

Turska je bila aktivna i u rekonstrukciji, uključujući i obezbeđivanje struje Iraku. Turska je poslala osoblje u centralu misije za obuku NATO u Iraku, pomogla obuku iračkih diplomata i političkih stranaka i završila obuku vojnog rukovodstva u Turskoj za 90 iračkih oficira, kao dodatan doprinos misiji NATO.