Teroristi se ne obaziru na turske reforme

31/03/2008

U situaciji kada turske vlasti postaju otvorenije za probleme Kurda, da li je teroristička kampanja PKK izgubila svoj smisao?

Ajhan Simsek za Southeast European Times –31/03/08

Pristalica PKK nosi zastavu te terorističke grupe [Geti Imidžis]

Dok nastavlja da vojno reaguje na terorizam Radničke partije Kurdistana (PKK), turska vlada ipak obećava da će biti otvorenija prema svojim građanima kurdskog porekla. Nekoliko dana posle ograničene kopnene ofanzive protiv baza PKK u severnom Iraku, premijer Redžep Tajip Erdogan objavio je ambiciozan novi plan za poboljšavanje ekonomske perspektive jugoistoka Turske, koji uglavnom naseljavaju Kurdi, koji predviđa investicije čak do 15 miliona američkih dolara.

Erdogan je obećao i osnivanje nove državne televizijske stanice na kurdskom jeziku i podsetio je pripadnike PKK na zakone o amnestiji koji predviđaju manje kazne ili prevremeno puštanje na slobodu onima koji se predaju ili ponude informacije o toj grupi.

Takvim potezima Erdoganova vlada želi da ubedi Kurde u Turskoj da se Ankara bavi njihovim problemima i da istovremeno smanji privlačnost PKK. Međutim, ta teroristička organizacija je uzvratila tako što se podsmehnula tim naporima i ustvrdila da je njena smrtonosna vrsta "revolucije" jedina opcija. Erdoganov socijalno-ekonomski program je "samo nastavak politike koja negira kurdsku stvarnost," rekao je visoki pripadnik PKK Duran Kalkan.

Osnovana sedamdesetih godina prošlog veka kao marksistička grupa koja se zalaže za "narodnu republiku" u jugoistočnoj Turskoj, PKK se bori za nezavisnu državu za Kurde, koja bi obuhvatala i severni Irak, kao i delove Irana i Sirije. Da bi pridobila podršku turskih Kurda za tu grandioznu viziju, PKK koristi nezadovoljstvo zbog neravnomernog ekonomskog razvoja i državnu politiku koja treba da suzbije kurdski nacionalizam.

PKK želi i da stvori politički kapital napadima koje organizuje u Turskoj, koja je izvela napade preko granice na baze te grupe u severnom Iraku. "Turska vojska nastaviće svoju borbu protiv PKK, dok će vlada nastaviti svoju antikurdsku politiku u domenu politike, ekonomije i društva," rekao je Kalkin u intervjuu objavljenom na jednoj internet stranici PKK.

Ipak, da li su takve tvrdnje verodostojne? Delimično i u vezi sa kandidaturom za EU, turske vlasti preduzele su proteklih godina konkretne poteze da ublaže restrikcije manjinskih prava. Prvi put posle više decenija, politička stranka koja je povezana sa kurdskim ciljevima i, kako mnogi u Ankari tvrde, sa PKK, ima svoje poslanike u parlamentu.

Turska vlada neprestano ponavlja da vojni odgovor na separatistički terorizam nije dovoljan; koreni kurdskog nezadovoljstva se takođe moraju imati u vidu. Vlada se trudi da iznađe političko rešenje u okvirima građanskog društva. Međutim, nasilje u kojem je u protekla četvrt veka stradalo više od 37.000 ljudi se nastavlja.

Demonstranti na mitingu protiv PKK u Londonu. [Geti Imidžis

Prekinuto primirje uz neslaganje frakcija

Ovog meseca, Demokratska konfederacija Kurdistana (KCK), "kišobran" za razne nelegalne grupe povezane sa PKK, pozvala je na uslovno primirje i dijalog sa turskom vladom. Međutim, KCK je upozorila da će doći do "višedecenijskog rata" ako njeni zahtevi ne budu ispunjeni. Iako tvrdi da želi da pregovora, ta grupa takođe dovodi u pitanje osnivačke ugovore i teritorijalni integritet Turske, što je stav koji turske vlasti smatraju potpuno neprihvatljivim.

PKK je u prošlosti proglasio nekoliko jednostranih primirja, ali nijedno se nije održalo. Frakcionaštvo je delimično uzrok tome. Različite grupe rukovode se različitim politikama i neke moćne grupe unutar PKK i dalje smatraju da je nasilje način da ostvare svoje ciljeve.

Iako je KCK pozvala na dijalog, komandant PKK Bahoz Erdal, građanin Sirije, obećao je da će nastaviti napade na turske vojnike i druge mete. Kakin je, u međuvremenu, naglasio da je "ratna atmosfera održiva i da prestavlja jedini način da Kurdi nešto dobiju na političkom planu".

‘PKK na najslabijoj, ali najopasnijoj tački’

"PKK je danas na svojoj najslabijoj, ali i najopasnijoj tački", kaže Sedat Laciner, predsednik Međunarodne organizacije za strateška istraživanja. "Pošto je pod velikim pritiskom, ta teroristička grupa bi mogla da pokuša sa senzacionalnim napadima, takođe korišćenjem bombaša samoubica, da pokaže svoju snagu."

Turska je vodila vojne operacije protiv terorista PKK u severnom Iraku od decembra, a u februaru je pokrenula osmodnevnu kopnenu ofanzivu, ubivši najmanje 240 terorista, prema podacima Generalštaba. Uspešna vojna kampanja, u kombinaciji sa veštom diplomatijom, odsekla je logističke i finansijske izvore PKK, kaže Laciner.

Pored toga, dodaje on, grupa je danas politički izolovana. Zbog toga bi mogla da pokuša, kao što je to bio slučaj u prošlosti, da potraži podršku globalnih ili regionalnih igrača, koje bi koristili kao neku vrstu "podizvođača" za svoju regionalnu politiku.

PKK je u stanju da se održi delom i zahvaljujući svojoj strukturi koja podseća na hobotnicu, sa kriminalnim aktivnostima u čitavom regionu i Evropi. Prema podacima iz izveštaja o terorizmu iz 2007. godine američkog Stejt departmenta, ta organizacija finansira svoje operacije krijumčarenjem droge i ljudi u Evropu, kao i kroz klasično prikupljanje novca od simpatizera.

Mnogi stručnjaci za bezbednost, kako domaći tako i međunarodni, dugo su tvrdili da, zbog prirode pretnje koje PKK predstavlja, nije preporučljivo koristiti samo vojna sredstva. Umesto toga, Turska mora da nastavi da sarađuje sa drugim zemljama, posebno u Evropi, da spreči potencijale PKK za finansiranje svojih aktivnosti i za regrutovanje novih članova. Na domaćem planu, Turska mora da pokuša da ubedi Kurde da veruju u građansko društvo i pravnu državu.

Jedan od problema koji je PKK koristio u prošlosti je socijalno-ekonomska nerazvijenost. Danas, premijer Erdogan promoviše ambiciozni plan vredan 15 milijardi dolara da bi pojačao investicije i ekonomsku perspektivu u jugoistočnoj Turskoj kao ključni element šire borbe protiv terorizma.

Još jedna činjenica zbog koje je PKK gnevna je tradicionalno stavljanje bezbednosti ispred ljudskih prava od strane Turske. Osećaj da su Kurdi diskriminisani i nepostojanje samoopredeljenja pomogli su PKK da se afirmiše u poslednje dve decenije. Sve do nedavno, čak i ideja radija i TV programa na kurdskom jeziku u Turskoj je izazivala kontroverze.

Dve hiljade i četvrte godine uvedene su neke emisije na kurdskom jeziku. Erdoganova administracija kaže da planira da ide još dalje. Posebna državna televizijska stanica emitovaće program ne samo na kurdskom jeziku, ali i na arapskom i farsiju. Premijer ističe da će njegova vlada sprovesti nove reforme. On je takođe naložio jednom od svojih zamenika da provede vreme u regionu i sagleda kakva su očekivanja.

Kurdski seljaci rade na polju pamuka u blizini turske granice sa Irakom. Vlada u Ankari najavila je ambiciozan plan za jačanje ekonomskog razvoja u većinski kurdskim oblastima Turske. [Geti Imidžis]

DTP smatra program vlade "nedovoljnim"

Uprkos tim naporima, potezi turske vlade i dalje nailaze na skepsu. Pro-kurdska Partija za demokratsko društvo (DTP) saopštila je da nije impresionirana. "Trebalo bi prvo da sednemo i razgovaramo bez ograničenja", kaže Siri Sakik, uticajni poslanik DTP. "Ako je vlada AKP iskrena u svojim naporima da reši kurdski problem, hajdemo na referendum da vidimo koji su zahtevi kurdskog naroda."

DTP traži da Turska prizna kurdski identitet u svom ustavu i neku vrstu autonomije na jugoistoku zemlje. Zbog sličnosti između svoje platforme i zahteva PKK, nije moglo da dođe do dijaloga između vlade i glavne kurdske partije u Turskoj.

Posebno u kontekstu terorizma PKK, Erdogan je pod velikim pritiskom javnosti koja od njega traži da ne sarađuje sa DTP. On je nedavno odbacio zahtev članova te stranke da se sastanu sa njim i rekao da do sastanka neće doći sve dok DTP ne označi PKK kao terorističku grupu i jasno ne odustane od nasilja. Javnost je ogorčena zbog nasilja PKK od prošlog oktobra, kada je u terorističkim napadima stradalo najmanje 47 osoba, među kojima 35 vojnika, i to samo u jednom mesecu. U sukobima je od 1984. godine poginulo više od 37.000 ljudi.

U međuvremenu, sve je više dokaza da činjenica da DTP ne može da se odvoji od PKK slabi podršku stranke među turskim Kurdima. U novembru 2007, agencija Metropol sprovela je istraživanje javnog mnjenja na jugoistoku zemlje. Više od trećine ispitanih (35,1 odsto) rekla je da DTP ne predstavlja Kurde, dok je samo 38,6 odsto izjavilo da ih ta stranka u potpunosti predstavlja.

Prema navodima agencije Metropol, DTP je "izgradila svoj politički legitimitet na demokratskim pravima regionalnog stanovništva i rešavanju kurdskog pitanja. Međutim, našli su se na udaru kritike zbog nedavnih terorističkih akcija". Jedan od glavnih razloga, prema navodima istraživača, jeste to što DTP nije nazvala PKK terorističkom organizacijom.

Anketa je utvrdila da je podrška ciljevima PKK slaba. Većina ispitanika (64,5 odsto) protivi se stvaranju kurdske države u severnom Iraku, a čak 95,2 odsto kaže da bi radije ostali u Turskoj nego živeli u takvoj državi. Više od polovine ispitanika (51,5 odsto) smatra da je prekogranična akcija protiv baza PKK u severnom Iraku potrebna.

Upitani ko im je omiljeni političar, gotovo 60 odsto ispitanika navelo je premijera Erdogana. Šezdeset i pet odsto otkrili su da su glasali za AKP na poslednjim izborima, a čak više (68,3 odsto) da bi to ponovo učinili. Istraživački tim je, međutim, upozorio da se te brojke razlikuju od stvarne izlaznosti na izborima. Moguće je da neki ispitanici nisu želeli da priznaju da podržavaju DTP, kažu istraživači.