Rumunske lekcije za reformu makedonskog pravosuđa

24/03/2008

Reforme treba sprovesti i učiniti ih neopozivim pre, a ne posle ulaska zemlje kandidata u EU, kaže bivša ministarka pravde Rumunije Monika Makovej, danas savetnica makedonske vlade.

Valentina Pop za Southeast European Times -- 24/03/08

Bivša ministarka pravde Rumunije Monika Makovej. [Geti Imidžis]

Najvažnija lekcija koju i EU i Makedonija mogu da nauče iz rumunskog pridruživanja je da se reforme i antikorupcijske mere moraju učiniti neopozivim pre ulaska u EU, a ne posle, kada politička volja opadne, kaže u intervjuu za Southeast European Times bivša ministarka pravde Rumunije Monika Makovej.

Makovej je od strane EU hvaljena zbog smelih reformi pravosuđa koje je sprovela i borbe protiv korupcije, koja je bila glavni problem Rumunije pred ulazak u članstvo Unije 2007. godine. Iako nije pripadala nijednoj stranci, Makovej je smenjena u rekonstrukciji vlade u proleće 2007. Trenutno je savetnik makedonske vlade u oblasti reforme pravosuđa.

Na pitanje da li vidi neke posledice za zemlje kandidate poput Makedonije posle iskustva EU sa Rumunijom, Makovej odgovara: "Definitivno da."

"Glavna posledica za EU treba da bude da se ceni samo ispunjenje obaveza i ustanovljena dobra praksa, a ne obećanja i zakoni na papiru koji se slabo ili uopšte ne sprovode. Sve to ima veze sa političkom voljom, koja, kako se pokazalo, drastično slabi po ulasku u EU", kaže ona.

"Kada pogledam unazad, mislim da je trebalo da to očekujemo, kao direktan efekat borbe protiv korupcije na visokim mestima u zemljama gde ima korumpiranih političara. Oni su ti koji donose odluke i brane se kada god je ugrožen njihov "imunitet" od krivičnog gonjenja ili kada rizikuju da izgube imovinu i privilegije stečene tokom maglovite tranzicije", kaže ona. "Zbog toga, u sledećem talasu pristupanja, EU mora da obezbedi da se reforme, posebno reforme političke klase kroz antikorupcijske mere, ozbiljno sprovode i da taj proces bude istinski nepovratan."

Za zemlje kandidate za EU, Makovej očekuje da nauče lekciju i "forsiraju političare i profesionalce voljne i sposobne da pokrenu, podrže i sprovedu duboke, bolne i istinske reforme, čak i po cenu političkih žrtava. Nepovratne, stvarne promene je ono što ljudi u zemljama kandidatima žele i moraju da dobiju. Kada se to dogodi, pristupanje EU usledi kao prirodna stvar."

Najoštriji koraci koje bi makedonska vlada trebalo da sprovede su, prema mišljenju Makovej, uspostavljanje konsolidovane baze podataka za agencije za sprovođenje zakona i sprovođenje specijalnih istražnih mera u krivičnim slučajevima u celosti, istovremeno garantujući građanska prava. Potrebe su i dalje izmene zakona o finansiranju političkih stranaka i kampanja, da bi se obezbedila potpuna transparentnost, kontrola i sankcije.

Komesar EU za proširenje Oli Ren (levo) i makedonski premijer Nikola Gruevski (desno) otkrivaju plaketu na novoj zgradi Misije EU u Skoplju 7. marta. [Geti Imidžis]

Makedonija takođe mora da sprovede zakon o sukobu interesa i obezbedi transparentnost u državnoj upravi, dodaje bivša rumunska ministarka pravosuđa. "Generalno gledano, potrebni su napori na potpunom i pravilnom sprovođenju već postojećih odredbi u borbi protiv korupcije. Domaće napore pomogli u Evropska komisija i drugi međunarodni akteri prisutni u Makedoniji i uverena sam da će u bliskoj budućnosti ta podrška rasti", kaže ona.

Što se tiče rumunskih mera koje bi mogle da usvoje Makedonija ili druge zemlje kandidati, Makovej je istakla osnivanje Direkcije za borbu protiv korupcije, čiji tužioci istražuju korupciju i prevare na visokim mestima. "Izbor tužilaca koji rade u takvom telu je od presudnog značaja", kaže ona. "Oni moraju da budu lično potpuno nezavisni i profesionalni. Pored toga, takvom telu moraju biti na raspolaganju specijalna istražna sredstva, novac i finansijski stručnjaci. Makedonija ima telo zaduženo za organizovani kriminal i korupciju, koje je istraživalo važne slučajeve prošle godine i čiji tužioci prolaze kroz intenzivnu obuku."

"Međutim, potrebne su dalje mere, posebno u pogledu korišćenja specijalnih istražnih sredstava i mera tajnog nadzora. Ne možete se baviti organizovanim kriminalom i korupcijom primenom starih istražnih sredstava. U Makedoniji trenutno sa domaćim vlastima i međunarodnim akterima radim na jačanju sprovođenja postojećeg zakona o merama nadzora i širenja njegove primene", objašnjava Makovej.

Još jedna korisna mera u borbi i prevenciji korupcije je definisanje sukoba interesa kao krivičnog dela i uvođenje tzv. "testa integriteta" u slučajevima državnih službenika optuženih za korupciju. Makovej kaže da je u Makedoniji predložila da se uvede krivično delo "nelegalnog bogaćenja", koje postoji u Konvenciji UN o borbi protiv korupcije.

"Želim takođe da istaknem da su neke odredbe makedonskog zakona o oporezivanju naprednije od onih u Rumuniji. Imovina koja se ne može zakonski opravdati oporezuje se sa 70 odsto. Dosledno sprovođenje te mere krenulo je početkom 2008. godine", kaže bivša rumunska ministarka pravde.

Kada se radi o nepremestivosti sudija i tužilaca, Makovej kaže da je Makedonija nedavno rešila taj problem osnivanjem Sudskog saveta za sudije, dok će Savet tužilaca biti formiran tokom 2008. I sudije i tužioci u Makedoniji trenutno imaju tzv. doživotni mandat (do starosne granice za penziju).

Međutim, i Rumunija i Makedonija, kao i druge postkomunističke zemlje, preskočile su prvi neophodni korak za reformu pravosuđa - široki nacionalni test profesionalnih sposobnosti i integriteta postojećih sudija i tužilaca", kaže Makovej.

"Nažalost, i Rumunija i Makedonija požurile su da svim profesionalcima u pravosudnom sistemu obezbede nezavisnost i nepremestivost bez da su sprovele jednostavnu proveru ko su lica koja će te garancije dobiti", kaže ona. "Mnogi su očekivali da će, jednom kada po zakonu dobiju nezavisnost i nepremestivost, pripadnici komunističkog pravosuđa postati potpuno nezavisni profesionalci." To očekivanje, kaže Makovej, pokazalo se pogrešnim.

"Danas imamo mnoge sudije i tužioce koji se osećaju dovoljno 'nezavisnim" da bi bili korumpirani, neprofesionalni i nekompetentni i pozivaju se na 'nezavisnost' kada god ih neko kritikuje", kaže ona. "Čišćenje sistema, koje je sada povereno pravosudnim savetima, ne sprovodi se. Ti saveti, koji nikome ne odgovaraju - govorim uglavnom o rumunskom primeru - funkcionišu kao zadruga, štiteći sve što u sistemu ne valja."

Glavni izazovi za makedonsku vladu isti su kao i oni koji stoje pred rumunskom vladom, kaže Makovej. To su održavanje političke volje vlade, postizanje političkog konsenzusa i prikupljanje podrške za reforme, mere u pravcu reformisanja političke klase i istinsko sprovođenje i neopozivost antikorupcijskih mera.